23 Nov 7 alata za upravljanje posttraumatskim stresom
Neminovno je da je svako ko je imao neuspješnu vantjelesnu oplodnju ili gubitak trudnoće i bebe, prošao kroz jedan težak period života. Ovaj članak je preuzet od Ane Ranković ,Terapeuta Konstelatora Porodičnih i Sistemskih Konstelacija, Life Professional Coach-a Quick Goals Coach, Business Coach, Energy Balanced Coach, Nlp Trainer, Deep PEAT Processora Integra Protocol Processora, Aspectics Processora, Pranic Healing Processora. Vjerujte da niste sami na ovom putu do bebe i da bolno i loše iskustvo možemo da prevaziđemo uz edukaciju i prijatelje. Vaš prijatelj Fondacija Budi mama
“Posttraumatski stresni poremećaj i drugi oblici traumatskog stresa mogu učiniti život neverovatno teškim i nepredvidivim. Nametljive misli i flešbekovi pojavljuju se bez ikakvog upozorenja i utiču na tvoje svakodnevno funkcionisanje. Provereno uspešan metod izbegavanja posttraumatskog stresa je da se držiš podalje od ljudi, mesta i situacija koje pokreću negativne emocije. Međutim, ovaj metod nije najbolja strategija, jer može da izazove više šetete nego koristi. Kada izbegavaš određene situacije, možeš da izgubiš neke životni prilike ili da stvoriš neosnovani osećaj straha. Takođe, nije dobro imati samo jedan način suočavanja sa posttraumatskim stresom, jer on možda neće uvek biti efikasan. Umesto toga, bolje je da stvoriš više alata koji će uvek biti spremni da ih upotrebiš kada osetiš strah ili teskobu.
Zato ćeš u ovom tekstu pronaći čak sedam načina suočavanja sa posttraumatskim stresom. Zapamti ih i „spakuj” u svoju kutiju sa alatom za samopomoć.
Koristi „prozor tolerancije”
Koncept „prozora tolerancije” (Window of Tolerance) je način da identifikuješ i razgovaraš o svom trenutnom mentalnom stanju. Kada si unutar svog „prozora tolerancije”, znači da si dobro i da možeš da funkcionišeš. Međutim, kada izađeš izvan „prozora”, verovatno si bila iziritirana i suočena sa neprijatnom situacijom koja je izazvala traumatski stresni odgovor.
U početku ćeš imati manji „prozor tolerancije”, što znači da će tvoj kapacitet za regulisanje emocija i obradu teških informacija biti ograničen. Lako će te izazivati flešbekovi, nametljive misli, osećaj straha, napadi panike, preopterećenost i druga slična stanja.
Međutim, vremenom ćeš učiti da vladaš svojim emocijama, što će širiti tvoj „prozor tolerancije” i sve manje ćeš biti preplavljena neprijatnim emocijama u ključnim trenucima.
Sa širenjem „prozora tolerancije” znaćeš šta možeš da podneseš i šta treba da uradiš kako bi ostala prisutna i neometena teškim mislima i lošim emocijama.
Diši polako i duboko
Disanje je besplatan alat za upotrebu u bilo kojoj situaciji. Vežbaj da udišeš kroz nos i izdišeš duže nego što udišeš. Predloženi ritam je udah dok brojiš do četiri, zadržiš dah brojanjem do dva i izdišeš dok brojiš do šest ili osam. Na ovaj način aktiviraš deo svog nervnog sistema koji pomaže telu da se smiri. Pravilno disanje pomoći će ti da jasno razmišljaš i ostaneš u sadašnjem trenutku, umesto da dozvoliš flešbekovima i neočekivanim mislima da te kontrolišu i izazovu neprijatne reakcije.
Osvesti svoje iskustvo
Ono što si iskusila i doživela zaista je loše i traumatično. Kada osvestiš da je reč o posttraumatskom stresu, shvatićeš da to što osećaš nije tvoja greška. Sve je u redu sa tobom. Ono kroz šta prolaziš u stvari je normalan odgovor na nenormalna iskustva. Važno je da ovo osvestiš i da imaš na umu kada dođe do situacija koje izazivaju posttraumatski stres.
Razmišljaj pozitivno 12 sekundi
Zamisli nešto lepo i pozitivno. Na primer, zalazak sunca, raskošan buket cveća, nečiji osmeh ili kompliment. Razmišljaj o tome 12 sekundi. Fokusiraj se na disanje i polako ćeš primećivati kako pozitivne emocije utiču na tvoje telo i um. Prema istraživanjima neuropsihologa, potrebno je samo 12 sekundi za stvaranje novih neuronskih veza. Pozitivne emocije imaju moć da zamene razmišljanje koje je zasnovano na stresu ili strahu.
Fokusiraj se na svojih pet čula (5-4-3-2-1)
Počni sa pet različitih stvari koje vidiš, čuješ, osećaš svojom kožom, osećaš ukusom i čulom mirisa. Zatim primeti po četiri stvari pa po tri, dve i jednu. Budi precizna u vezi sa ovim stavkama, da bi se zaista fokusirala na spoljne faktore i da bi skrenula misli sa onoga što ti se dešava „u glavi”. Obrati pažnju na obilik, miris ili teksturu onoga što te okružuje i to će te vratiti u sadašnji trenutak.
Koristi „teško” odnosno ponderisano ćebe
Koliko god da zvuči neobično, istraživanja su potvrdila da je „teško”, odnosno ponderisano ćebe efikasno u otklanjanju nesanice, poremećaja sna i straha. Ovo ćebe oponaša čvrst zagrljaj koji će ti pomoći da se osećaš bolje i smanjiće nivo stresa.
Nedostatak sna može da izazove brojne probleme, kao što je pad koncentracije, razdražljivost, problemi na poslu i u odnosima sa ljudima.
Ponderisano ćebe svojim pritiskom stimuliše lučenje serotonina, što reguliše nivo energije i doprinosi boljem spavanju i odmoru.
Smej se češće
Smeh je zaista lek. Smanjuje stres oslobađanjem specifičnih hormona koji jačaju imunitet i obnavljaju moždane ćelije. Dakle, kada si uznemirena ili pod stresom, gledaj ili slušaj nešto smešno. Provedi vreme sa osobom sa kojom se osećaš dobro i bezbedno i koja ume da te nasmeje. Imaš pravo da se osećaš smireno i opušteno u sadašnjem trenutku i da ne dozvoliš da ti neprijatna osećanja iz prošlosti kvare život i mesto gde si sada.”
Pišite nam [email protected]