30 Mar U sklopu polugodišnjeg Programa obuke ” Podizanje svijesti o neplodnosti” razgovarali smo sa prof.dr Arturom Bjelicom
Postoje brojni razlozi zašto u nekom datom momentu možda još niste spremni da zasnujete porodicu. Pametno je razgovarati sa svojim ginekologom/specijalistom za infertilitet, o svojim reproduktivnim potencijalima odnosno, o stanju plodnosti i ozloglašenom biološkom satu.
Evo nekoliko pitanja koje smo postavili prof. dr Arturu Bjelici, specijalisti ginekologije i akušerstva, supspecijalisti reproduktivne endokrinologije, doktorom medicinskih nauka, psihologom, doktorom psiholoških nauka, koji se 20 godina bavim ovom problematikom i kako on savjetuje, da budete proaktivni u pogledu svog reproduktivnog zdravlja.
1.Postoji li korelacija između životne dobi i plodnosti?
Generalno govoreći, ovo pitanje deluje zabrinjavajuće i uznemirujuće. Svi smo svedoci spominjanja otkucavanja biološkog sata jer je to tema koje zaokupljuje pažnju svih žena koje žele da ostvare roditeljstvo. Vaš lekar specijalista može da Vam da opšte odrednice kako životna dob utiče na stanje plodnosti odnosno ovarijalnu rezervu (rezervu jajnih ćelija) uz napomenu da stanje plodnosti, ipak, nije kod svih žena u baš potpuno jednostavnoj povezanosti sa životnom dobi jer se “biološke” i kalendarske godine ponekad ne poklapaju. Naime, sasvim je izvesno da se povećanjem životne dobi smanjuje ovarijalna rezerva ali postoje i situacije gde i mlađe žene raspolažu sa manjom ovarijalnom rezervom a starije sa većom, u odnosu na druge žene iste dobi. Iz tih razloga, lekar će vam preporučiti dodatne testove kako bi utvrdili tačno stanje vaše plodnosti i shodno tome dati savet koliko je, ponekad, neophodna brza akcija u pogledu ostvarivanja potomstva.
2.Koje je otprilike idealno starosno doba za razmatranje plodnosti?
Idealno životno doba za razmatranje plodnosti zapravo i postoji i ne postoji. Praktično, to vreme je momenat kada se odlučite da imate potomstvo.
Tada se javite Vašem lekaru koji će Vas posavetovati šta da uradite da procenite stanje plodnosti i koje korake da preduzmete da ostvarite trudnoću što pre. U medicinskim krugovima je prihvaćeno da se o pojmu potencijalnog steriliteta govori kada do trudnoće ne dolazi u roku od godinu dana nezaštićenih odnosa. Ali ovo važi samo za žene do 35 godina starosti. Ukoliko je žena starija od 35 godina, a mlađa od 38 godina, može sesačekati do 6 meseci a ukoliko je starija od 38 godina sa ispitivanjem uzroka steriliteteta se kreće odmah, bez odlaganja.
3. Kako se pacijentima izlazi u susret sa informacijama kod inicijalnog testiranja plodnosti, šta treba sve da urade?
I pored navedenih preporuka ponekad je dobro znati koliki je Vaš reproduktivni potencijal. Jednostavni ginekološki UZ pregled i hormonske analize koji se u svakom momentu, i veoma lako mogu izvesti, mogu vam dati neprocenjiv uvid u stanje Vašeg reproduktivnog potencijala i samim tim, ponekad, Vas pokrenuti na akciju jer je za lečenje sterilteta ključan i neporcenjiv faktor.
4. Možete li objasniti značaj vrijednosti folikularno stimulišućeg, antimilerovog hormona i rezultate transvaginalnog ultrazvučnog pregleda?
Nivoi folikulo-stimulirajućeg hormona (FSH) i antimilerovog hormona (AMH) ali i estradiola (E2) kao i odnosi nivoa FSH i LH (luteinizirajućeghormona) daju jasan uvid u stanje ovarijalne rezerve. S druge strane, ultrazvučnim pregledom možemo doći do sličnih rezultata putem brojanja antralnih folikula na jajnicima (iz kojih se kasnije razvijaju zreli folikuli sa jajnom ćelijom). Smatra se da su najosetljiviji i samim tim najvredniji pokazatelji AMH i procena broja antralnih folikula ultrazvučnim pregledom.
5. Da li postoje opšte stvari koje bi mogli da uradimo a koje bi nam pomogle da se pobrinemo za svoje zdravlje i plodnost?
Na prvom mestu istakao bih značaj redovnih ginekoloških kontrola sa ciljem očuvanja opšteg ginekološkog zdravlja a samim tim i reproduktivnog zdravlja žene. Redovnim pregledima mogu da se utvrde stanja kao što su prisustvo određenih anomalija genitalnog trakta, polipa materice, mioma, endometrioze, sindroma policističnih jajnika i drugih stanja koji u velikoj meri mogu da narušavaju stanje plodnosti žene. S druge strane, saveti za zdrave životne navike (redovna fizička aktivnost, prestanka pušenja, regulisanje telesne težine) i kontrola zdravlja opšteg zdravstvenog stanja organizma, svakako, u velikoj meri doprinose očuvanju reproduktivog potencijala žene.
6. O kojim simptomima treba da razgovaramo sa svojim ginekologom / specijalistom za IVF?
Ovo je složeno pitanje jer, zaista, ako Vas nešto zabrinjava, bilo bi dobro da to napomenete kada se javite na pregled i pitate Vašeg ginekologa. Neka stanja koja su signal da se nešto dešava po pitanju ginekološkog zdravlja su: krvarenje između menstruacija, neredovni menstrualni ciklusi ili potpuni izostanak menstrualnog ciklusa, izuzetno bolne menstruacije (naročito ako do tada to nije bio slučaj, bol ili nelagodnost pri seksualnom odnosu, obilne/produžene menstruacije…
7. Recite nam nešto više o donaciji jajne ćelije i koja je razlika u aspektu doniranja jajnih ćelija ili spermatozoida?
Donacija jajnih ćelija, spermatozoida ili pak, embriona je opcija za ostvarivanje roditeljstva u pojednim slučajevima. Svaka zemlja ima svoju zakonsku regulativu po ovom pitanju.
Vantelesna oplodnja sa doniranim jajnim ćelijama je opcija koja daje šansu za roditeljstvo ženama kod kojih je ovarijalna rezerva iscrpljena. Donacija spermatozoida je rezervisana za one parove kod kojih postoji muški faktor neplodnosti – potpuno odsustvo spermatozoda kao i za žene bez partnera. Sam postupak se može sprovesti putem intrauterine inseminacije ili putem vantelesne oplodnje. Za parove kod kojih postoji problem kombinovanog i ženskog i muškog steriliteta u obzir dolazi i donacija embriona. Treba napomenuti i postojanje surogat majčinstva koje omogućuje da žene koje ne mogu da iznesu trudnoću postanu majke.
8. Vaš savjet za one koji se još uvijek nisu usudili da potraže pomoć ili su nedovoljno informisani?
Savet je jednostavan – uvek je pravo vreme za ostvarivanje roditeljstva i uvek je pravo vreme za ispitivanje stanja plodnosti, kako ženskih tako i muških individua. Naravno, potrebno je sačekati određeno vreme da bi se trudnoća ostvarila i nećete kretati u ispitivanje odmah posle prvog meseca pokušavanja da ostvarite trudnoću. Ipak, ako je žena starija od 38 godina i odlučila se za roditeljstvo, bez obzira da li je to prvo ili drugo,treće dete… potrebno je da odmah krene sa pregledima za procenu reproduktivnog statusa.
9. Generalno, pregled opšteg zdravstvenog stanja i kako to može uticati na plodnost ili uspješno prenošenje trudnoće može vam pomoći da se pripremite i preduzmete mjere ako je potrebno.
Dobro opšte zdravstveno stanje je svakako neophodno za ostvarivanje zdrave trudnoće i njen dobar tok i ishod. Savetuju se redovni sistematski pregledi i pravovremeni tretmani potencijalnih stanja i negovanje zdravih životnih stilova i navika.
10. I, na kraju, koji je Vaš savjet, u najkraćem, u vezi reproduktivnog zdravlja?
Budite proaktivni u vezi sa svojim reproduktivnim zdravljem jer pasivan pristup može dovesti do toga da Vaša želja za roditeljstvom u budućnosti bude pod velikim znakom pitanja
– zato počnite postavljati pitanja o reproduktivnom zdravlju, sebi i svom ginekologu, odmah!